Ana Živojinović: Slagala bih kad bih rekla da je lako biti majka i sportista

Plan vodećih ljudi u Crvenoj zvezdi za ovu sezonu je bio da se klub vrati u borbu za trofeje. Kako sada stvari stoje, na polovini ligaškog dela, može da se kaže da su na dobrom putu. Ženski tim je neporažen na prvom mestu, muški je prvoplasiran sa učinkom 8-1. Obe ekipe su došle i do polufinala Kupa Srbije.

Odbojkašice sjajno koračaju kroz domaća takmičenja. Pokazalo se da su mladom timu dobro došla iskusnija pojačanja, koja su stigla u letnjem prelaznom roku. Crveno-belu opremu je pre nekoliko meseci zadužila između ostalog Ana Živojinović (nekada Lazarević), igračica koja je pre deset godina bila deo reprezentacije koja je Srbiji donela prvu evropsku titulu u Beogradu.

„Super smo se pronašle, fino to sve izgleda. Iako smo došle Bojana Drča i ja posle pauze zbog trudnoće, a ostale devojke su mlađe, uspele smo da uklopimo sve zajedno. Nekako se nadam da mogu da nauče neke stvari od nas i da postanu još bolje“, priča 30-ogodišnja Ana Živojinović za Mozzart sport. „Svakako sve zavisi od njih, da li će i koliko da rade. Mi smo tu da im damo pozitivan primer“.

(OK Crvena zvezda)

Devet utakmica u prvenstvu – devet pobeda. Savršen skor teško da je neko mogao da zamisli kad je sezona tek počinjala.

„Ne mogu baš da kažem da mi nismo očekivale, ali mislila sam da će biti daleko teže na primer protiv Uba ili Jedinstva iz Stare Pazove. Iako su sve pobede, bilo je tu mnogo uspona i padova, kroz setove, poene... Nije sve bilo glatko. Imamo problema sa povredama, tako da naša igra može da bude mnogo bolja. Mislim da smo na dobrom putu, ali polako. Svaka čast ekipi na seriji pobeda i prvoj poziciji, nije mala stvar“.

Jesen u znaku Crvene zvezde: Na Banjici se ponovo nadaju peharima

Zvezda je vodeća, a iza se ređaju Jedinstvo, Železničar, Ub, TENT...

„Liga je baš izjednačena, tako da će se za šampionski naslov boriti nekoliko timova. Sve je moguće da se desi u prvenstvu... Znamo da su iznenađenja moguća i velike promene, posebno kad su žene u pitanju. Ali, eto i kad pogledamo našu fudbalsku reprezentaciju, koja je u gostima dobila Portugal i otišla na SP, da li se to očekivalo u javnosti? Sve je to sport. Meni se sviđa kakvo je prvenstvo, mnogo je lepše i slađe kad je neizvesno. Volela bih da mi podignemo pehar, jer mislim da to naš klub zaslužuje“.

Ana se u srpsku odbojku vratila posle duge inostrane karijere. Igrala je za Olimpijakos (u dva navrata), Miluz, Albu Blaž, Beilikduzu...

„Vratila sam se zbog mojih privatnih stvari. Ali, nisam još u formi u kojoj bi terbalo da budem. Doživela sam povredu lista, što je baš nezgodno i ne može skroz da se zaleči. Cela ekipa mi je podrška, pa se nadam da će sve doći na svoje. Nikako nije lako, ali borim se... Rekli su mi čak da posle te povrede ne možeš da se vratiš na nivo na kom si bio pre nje“.

U poslednjih godinu dana iskusna odbojkašica ima još jednu ulogu. U novembru prethodne godine postala je mama jednog dečaka.

„Kad bih rekla da je lako da budeš i sportista i majka, slagala bih. Teško je sve uskladiti, ali opet neću da se žalim kada radim ono što volim. Ne mogu da kažem da sam sebična jer se odvojim od deteta kada sam na utakmici i treningu... Smatram da majka treba da bude zadovoljna sama sobom, onda će biti uvek nasmejana i svom detetu“.

Blistavih 12 godina Milene Rašić u najdražem dresu: Srce mi je puno, ništa ne bih menjala!

Sada nosi prezime Živojinović, a nekada je na dresu pisalo Lazarević. Njen suprug je srpski vaterpolista Stefan, koji trenutno igra u Francuskoj.

„Teško mi je što smo razdvojeni. Uvek mi je bio cilj u životu da stvorim porodičnu idilu i to sam uspela. Ali eto, sada smo trenutno udaljeni... Mene muče povrede, tako da ću videti na kraju sezone koliko mi je telo sposobno uopšte. Da li ću moći da nastavim ili ne... Tata nek igra još, a mama neka radi svoje. Važno nam je da budemo zajedno“.

I da se povuče na kraju sezone, ne može da bude nezadovoljna. Imala je i inostranu karijeru, dobila je priliku i u reprezentaciji...

„Kad se setim tog EP koje smo osvojile, deluje kao prošli život. Toliko emocija, lepih uspomena, šta smo sve prošle tada... Iako nisam igrala, bila je velika čast što sam bila tu, uz devojke. Sve je bilo preemotivno, cela dvorana je pevala himnu u glas... Naježim se iste sekunde kad se setim. Mogla sam mnogo da naučim od saigračica i stvarno sam uživala“.

Koračajući kroz odbojkaške vode, Ana je naletela i na prijatelje koji će joj ostati za ceo život. Jedna od njih je Milena Rašić.

„Zbližile smo se još u reprezentaciji, a posle smo obe igrale u Francuskoj, pa smo bile i u Turskoj... Možda ne u isto vreme, ali daljina nas nikada nije udaljila. Posle mi je bila i kuma na venčanju. Mnogo sam emotivno doživela njen oproštaj od reprezentacije. Sa Mileninim suprugom Petrom sam spremila sva iznenađenja, jer sam znala koliko joj je igranje za nacionalni tim značilo. Zaslužila je da se oprosti na pravi način, davala je sve od sebe svih ovih godina. Nismo mogle da idemo na more i uživamo leti, ali godine su pred nama, pa ćemo sada stići i to. Sad je Milena servis 24 sata, uvek je dostupna“, uz osmeh završava priču Ana Živojinović.

PIŠE: Miljana ROGAČ

KUP SRBIJE ZA ODBOJKAŠICE – POLUFINALE

Prve utakmice - sreda

17.30: Crvena zvezda – Ub

19.00: TENT – Železničar